Klinički psiholog i psihoterapeut
Klinički psiholog i psihoterapeut
Sportista, sa istrčanih osam polumaratona od Beograda i Novog Sada, preko Barselone, Ljubljane, Lisabona i Madrida i više od 12 godina aktivnog igranja košarke.
Istraživač ljudskog iskustva kroz sve što radim. Od učenja jezika, te tako govorim tečno engleski i grčki jezik, a sporazumevam se efikasno na nemačkom i španskom, preko čitanja i slikanja, joge i ronjenja, ljubavi prema umetnosti i istoriji, pa do svih odnosa koje brižljivo gradim sa svojim bližnjima ali i klijentima.
Ja sam ona koja je naizgled neuskladive delove sebe uspela da učini ekipom snova koja radi za moje dobro i gradi stvarnost u kojoj uživam da postojim.
Dug i izazovan put bio je do mesta na kome sam danas.
Srećom, nepopravljivo sam tvrdoglava u tome da opcija uvek ima, čak i onda kada ih ne vidim.
Imam neuništivu volju za životom i radoznalost da istražim šta sve može da ponudi.
Kao stipendista Stejt Departmenta i Američkog saveta za internacionalno obrazovanje, sa 15 godina sam živela godinu dana u Denveru, gde sam završila četvrti razred srednje škole.
Iako izabrana među 50 učenika od hiljada prijavljenih širom tadašnje Srbije i Crne Gore, zanemarujem veličinu promene koju sam napravila sa tako malo godina usled pritiska da svaku šansu iskoristim maksimalno i straha da neću opravdati poverenje. Ponos i radost izostaju.
Nakon što sam trenirala košarku od 3. razreda osnovne škole do 4. razreda srednje, u selekciji koja je bila vicešampion Srbije, dolaskom na Filozofski fakultetu u Beogradu gde nije bilo ženske košarkaške ekipe, odlučujem i sprovodim u delo da je osnujem.
Svoju proaktivnost, strast prema sportu, nivo posvećenosti i discipline, koji se ogleda kako kroz godine aktivnog treniranja košarke tako i kroz istrčane maratone širom Evrope, potpuno zanemarujem zbog utiska da moji rezultati nisu “ništa posebno”.
Zanemarila bih sve što ostvarim ako ne spada u “nadprosečni rezultat”.
Svako veliko postignuće, čak i sticanje terapijske licence u koju sam uložila 6 godina studija i mnogo rada na sebi, profesionalni angažmani u inostranim firmama sa odličnim uslovima, ili prilika da na jednom od najvećih američkih kongresa govorim ispred 3000 ljudi – delovalo je nebitno onda kada je postignuto, ili nedovoljno veliko samo zato što bih videla da je “moglo još bolje.”
Koliko god da sam postizala, koliko god da sam dobijala pohvala i potvrda od drugih da je to što radim vredno, ja bih uspevala da nađem razlog da sebi nešto zamerim i ubedim se da me precenjuju.
Samo jedna kritika ili greška bila bi dovoljna da anuliram sve što sam uradila.
Nakon što su moji odnosi sa bližnjima i moje zdravlje počeli da ozbiljnije pate, shvatila sam da promena neće doći kroz to koliko postižem, nego kroz to kako se prema sebi odnosim.
Bitnije od toga koliko si danas uradila je ko si prema sebi kada misliš da to nije dovoljno.
Zato sam postala nežnija prema sebi, ali sam pre toga morala da naučim kako to da postanem, a onda i dosledno treniram da se tako i ophodim prema sebi.
Nekad to uključuje i promenu izvan, poput karijerne promene, ali uvek uključuje promene iznutra i načina kako tretiramo sebe.
Kako bih pored visokih rezultata i spoljnog uspeha imala i osećaj onog unutrašnjeg, počela sam da kreiram opcije i kad je delovalo da ne postoje ili nisu bezbedne.
Da te opcije ne ostanu kreirane samo u mojoj glavi, već postanu stvarnost koju živim, donosila sam hrabre odluke i preduzimala akcije, vežbala da uz to šta sve može da se popravi i unapredi prepoznajem i šta već jeste dobro i da uz to što učim iz grešaka i nastojim da ih preveniram, sebi budem nežnija podrška kada ih napravim.
Time što sam sebi postajala sve stabilniji i nežniji oslonac, mnogo sam se lakše prihvatala rizika, testirala opcije i istrajavala i onda kada je bio potreban veliki trud, a rezultati neizvesni.
Sve sam bila sigurnija u to da je najbolji način da sve bude dobro, taj da prema sebi budem dosledno dobra.
Za manje od četiri godine napravila sam tri važne karijerne promene.
Prva je bila iz rada u korporativnom sistemu u “frilens” karijeru, druga iz “frilensa” u izgradnju samostalne psihoterapijske prakse koja je mesecima unapred bila bukirana, i treću, poslednju, kada sam ušla u preduzetništvo i kreiranje mentorskih programa i kurseva na kojima je dosad prošlo preko 900 ljudi.
Danas, kroz svoje programe upravo to radim i za svoje klijente, jer visoke rezultate koji te koštaju mira ne smatram uspehom.
Ja sam njihov vodič u kreiranju opcija koje ne deluju dostupno ili moguće, i podrška u preduzimanju hrabrih koraka u promeni načina na koji žive, rade i vole.
Nastojim da kako sopstvenim primerom, tako i kroz svoj rad dam svoj doprinos u kreiranju sveta u kome se živi pun spektar ljudskosti.
Život daleko sadržajniji od onog savršenog jer može da obuhvati nedoslednosti, kontradiktornosti i različitosti, a na tim mestima su često mnogo veći kapaciteti za promenu, maštu, kreativnost, isceljenje i krije se čitav spektar emocija.
Moja misija je da svake godine makar 100 ljudi izađe sa mog programa oslobođeno perfekcionizma zbog kog se ne osećaju zdravo, ispunjeno i radosno.
Moja vizija je da kreiram antiperfekcionistički pokret u kojem ćemo se zajedno izboriti za svet u kom:
Kako bih ostvarila sve do čega mi je stalo, bez da odlažem čekajući “pravi trenutak” ili se pritiskam da “mora sve odjednom” i preplavim, fokusiram se na to:
Neka tvoj bude da pogledaš predavanje “5 ključnih znakova perfekcionizma” kroz koje ćeš proceniti svoj nivo perfekcionizma.
Prijavi se da svake nedelje zajedno sa mnom učiš kako da prevaziđeš perfekcionizam.
Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.
© Ana Sokolović ∙ Sva prava zadržana
Prijave na online program
Upiši svoje podatke ispod i klikni “Prijavljujem se”. Nakon toga će ti, za jedan minut, stići e-mail sa podacima za uplatu programa.
U roku od 24h stiže ti mejl sa daljim instrukcijama.
Hvala na poverenju!
Nakon što popuniš formular, u roku od 24 sata stiže ti mejl sa potvrdom prijave i podacima za uplatu.