Gotovo svaka klijentkinja sa kojom radim naučila je da sakriva određene delove sebe iz straha da, ako ih pokaže, neće biti više prihvaćena. Tokom socijalizacije, svaka od nas preuzima uloge koje dozvoljavaju da se lakše uklopimo u svoje okruženje. Kroz različita iskustva, često prilično bolna, učimo koji delovi nas nisu dobrodošli, koji su neadekvatni i nepoželjni u odnosima. Cena takve “uklopljenosti” je ta da se ne osećamo zaista prihvaćeno u svojim odnosima, da imamo stalno prisutan imposter sindrom i strah da bi “otkrivanje” nas i komunikacija toga šta želimo ili mislimo vodila tome da ponovo ili po prvi put doživimo da budemo odbačene ili postiđene. U ovoj epizodi govorim o tome kako da menjaš ovo duboko ukorenjeno uverenje koje će delom uvek ostati istinito (neki ljudi će te odbaciti kada pokažeš neke delove sebe) i kako prihvatiti sebe i onda kada postoje delovi tebe koje drugi ljudi neće moći da prihvate.
Klinički psiholog i psihoterapeut
